Dojče vele: Za i protiv evroobveznica

Rejting-agencija S&P smatra da bi obveznice zemalja evro-zone imale rejting najslabije članice – Grčke. Angela Merkel i Nikola Sarkozi još uvek odbacuju takve obveznice, ali će one ipak najverovatnije morati da se uvedu.

Grčka, Portugalija, Španija i Italija ih traže; Nemačka, Austrija, Holandija i Finska ih striktno odbijaju. Od zajedničkih obveznica evro-zone, za koje bi jamčile sve njene države, najveću korist bi imale finansijski slabe zemlje. Njihove dugove bi tada na svojim ramenima poneli i mnogo jači partneri, što bi dovelo do sniženja troškova kamata. Nemačka bi kao privredno najjača zemlja u Zoni svoju platežnu moć položila kao kauciju i morala bi da računa sa povećanjem kamata.

Minhenski institut IFO smatra da bi uvođenje obveznica evro-zone za Nemačku značilo dodatne godišnje troškove od 33 do 47 milijardi evra. No, Gustav Horn, direktor Instituta za makroekonomiju i istraživanje konjunkture, Gustav Horn, kaže da ti nije tačno a i da je u poslednje vreme zabeleženo pravo masovno bekstvo u nemačke državne obveznice „jer je sve u znaku krize. Od toga upravo enormno profitira nemački ministar finansija, pošto može da se zadužuje jevtinije nego ikad.“

Martin Šulc, šef poslaničkog kluba socijalista u Evropskom parlamentu, takođe smatra da nema bojazni. On kaže da evroobveznice neće biti badava, ali „…one bi nas koštale manje nego stalno povećavanje sume u finansijskom štitu ili čak propast evra.“

Šulc smatra da su evroobveznice dobro rešenje i iz psiholoških razloga. „Veći dodaci na kamate za Grčku, Portugaliju, Španiju i Italiju su posledica nepoverenja tržišta u mogućnosti tih država da smanje svoje dugove ali i u volju bogatijih zemalja da održe monetarnu uniju.“

Zbog toga bi evroobveznice mogle da postanu simbol koji govori da zemlje evro-zone veruju u zajedničku budućnost.

I za Berta Rirupa, koji je do 2009. bio šef grupe takozvane „Petorice mudrih“, zajedničke obvezice su logičan korak u evropskom procesu integracije. Međutim, ima kritičara koji u evroobveznicama vide ideju da se disciplina na tržištu zameni političkim mehanizmima, a to, kažu nije tako dobro funkcionisalo kada je reč o Paktu stabilnosti Evropske unije.

(Dojče vele)